Kad sunce zalazi, pusti ovu pesmu... opet će izaći

Prostranstva, bespuća prostori drveća nebo plavo, prozirno duž kog se vozimo sloboda, iskonska za tebe, i mene reke, šume, planine ljubavi potpune neka vreme ostari da tonemo u tok svet s nama u pokretu u igri i okretu lepota…

Na ramenu glava tebi ne treba ako njome tuđom pameću misliš spremam njeno slanje za Carigrad da tamo stoji, odakle pamet dolazi jer šta će ona nama da govori kako da živimo leta svoja kratka nek ide na izvor priče zloslutne što razdeli…

U životu ne postoje slučajnosti, sve je to deo jednog sleda misli, osećanja i verovanja koja čine čovekov život nečim što se može nazvati celina... Ili samo brzo crkneš kao mlad, ne ništa nema ama baš nikakvog smisla za tebe, možda jedino za…

Na ramenu glava tebi ne treba ako njome tuđom pameću misliš spremam njeno slanje za Carigrad da tamo stoji, odakle pamet dolazi jer šta će ona nama da govori kako da živimo leta svoja kratka nek ide na izvor priče zloslutne što razdeli…

U životu ne postoje slučajnosti, sve je to deo jednog sleda misli, osećanja i verovanja koja čine čovekov život nečim što se može nazvati celina... Ili samo brzo crkneš kao mlad, ne ništa nema ama baš nikakvog smisla za tebe, možda jedino za…

Lagano je od svega oprano

Marsovci nas napadaju sa sviju strana, od njihove pomame nema zabrana, stoga sledi svoje misli tok, napravi u prostor nemogući skok

Whispers rise in the gentle air, A fragile vow is floating there. Every heartbeat is keeping time, With the rhythm of your soul and mine. No tomorrow can take this away, In your arms, I want to stay. In your arms I want to stay…

He walks through the city, the lights all aglow, Faces rush past him, but none seem to know. He whispers to shadows, he speaks to the skies, Asking the night where his true love hides. But the stars keep their silence, the moon turns away…