Nikad ne znaš ko dolazi odo zada, čuvaj leđa od svakakvog smrada

Mora biti

Večno je

Mnogo brojeva, malo bojeva.

Od Zemlje nije mnogo ostalo vekovi ratova i gladi sedamo u poslednje što imamo letelicu za nas dvoje idemo u svetove nove da stvorimo čoveka budućnosti koji će razumeti sebe ovaj sve uništi pustahija glupošću hranjen vekovima neka se…

Počivaj u miru ćale, ono kroz šta si prošao, nije bio život. danas, juče, sutra pre 50 godina sutra, danas, juče pre sto godina kad izađem ili uđem gde sam i ko ste vi sećam se pa zaboravim

Kad sunce zalazi, pusti ovu pesmu... opet će izaći