Drugi deo tihe jeze, da se ne savijaju breze.

Zvezde su spore, nije ih čekati.

Od beskraja pa do kraja sveta, vodi te ova pesma krupnog leta.

E sad, ume biti prljavih stvari na ovom svetu, no rabota kada je prljava, tu nisu čista posla.

Informacije su ono što čini ovaj univerzum ništavila dostupnim. No one se krune, jer entropija radi svoj posao. Ja je zovem od sad sila prilika, dok ne nađem bolji izraz na maternjem mi jeziku.

Eksperiment sa alternativnim vremenima notnog otrežnjenja, sastavljam ih bez ikakvog podozrenja.

Rastavljen, pa sastavljen, i tako u krug

Mala vila ugrizla me za dupe, ostaše mi na gaćama duboke rupe

Praznina je svuda oko nas, dok kroz vazduh prolazi bas

Ono što te prođe nekad, duž kičme, a mi ga ovde zovemo jeza. Obično te ispreseče kad je malo hladnije, možda i kada te misli i nervni sistem zagolica. A valjda tihu jezu zovemo i kada je nešto baš onako... grdno. Neka bude, onda.

Pesma o ljigavcima, i oni zaslužuju jednu.

Na putu do svemira, prišli smo Andromedi, da li nas to neko sa njenog vrha gledi?

Sistem u kome živimo je sistem prevare, valja to u pesmici opevati, da se ne zaboravi.

Pesma o dilejizmu, odnosno, dilejama kojih ima na sve strane. Slava im! I sve njihove bezvredne reči kojima umeju da ophrvaju, neka jednog dana budu ipak nešto više nego šum.

Bez razloga

Opet idu krugovi života, bića, dela, i pohota.

Dosta je bilo, vidimo se nekom drugom prilikom, na nekom drugom svetu, a možda i na ovom, pre

Dukat je prljav, jer dugo se kuje, nema on više ni malo struje, promenio je ruku sijaset, kada se okrene, a ono...

Ima tako pesama koje se nasumično vrte u krug, e ova se nasumično smenjuje i vraća.