Zvezde su spore, nije ih čekati.

Od beskraja pa do kraja sveta, vodi te ova pesma krupnog leta.

E sad, ume biti prljavih stvari na ovom svetu, no rabota kada je prljava, tu nisu čista posla.

Informacije su ono što čini ovaj univerzum ništavila dostupnim. No one se krune, jer entropija radi svoj posao. Ja je zovem od sad sila prilika, dok ne nađem bolji izraz na maternjem mi jeziku.

Eksperiment sa alternativnim vremenima notnog otrežnjenja, sastavljam ih bez ikakvog podozrenja.

Rastavljen, pa sastavljen, i tako u krug

Mala vila ugrizla me za dupe, ostaše mi na gaćama duboke rupe

Praznina je svuda oko nas, dok kroz vazduh prolazi bas

Ono što te prođe nekad, duž kičme, a mi ga ovde zovemo jeza. Obično te ispreseče kad je malo hladnije, možda i kada te misli i nervni sistem zagolica. A valjda tihu jezu zovemo i kada je nešto baš onako... grdno. Neka bude, onda.

Pesma o ljigavcima, i oni zaslužuju jednu.