Počivaj u miru ćale, ono kroz šta si prošao na kraju, nije bio život. Danas, juče, sutra pre 50 godina sutra, danas, juče pre sto godina kad izađem ili uđem gde sam i ko ste vi sećam se pa zaboravim

Kad sunce zalazi, pusti ovu pesmu... opet će izaći

Prostranstva, bespuća prostori drveća nebo plavo, prozirno duž kog se vozimo sloboda, iskonska za tebe, i mene reke, šume, planine ljubavi potpune neka vreme ostari da tonemo u tok svet s nama u pokretu u igri i okretu lepota…

Na ramenu glava tebi ne treba ako njome tuđom pameću misliš spremam njeno slanje za Carigrad da tamo stoji, odakle pamet dolazi jer šta će ona nama da govori kako da živimo leta svoja kratka nek ide na izvor priče zloslutne što razdeli…

U životu ne postoje slučajnosti, sve je to deo jednog sleda misli, osećanja i verovanja koja čine čovekov život nečim što se može nazvati celina... Ili samo brzo crkneš kao mlad, ne ništa nema ama baš nikakvog smisla za tebe, možda jedino za…

Dukat je prljav, jer dugo se kuje, nema on više ni malo struje, promenio je ruku sijaset, kada se okrene, a ono...

Dosta je bilo, vidimo se nekom drugom prilikom, na nekom drugom svetu, a možda i na ovom, pre

Opet idu krugovi života, bića, dela, i pohota.

An oldie, remastered.