Nikad ne znaš ko dolazi odo zada, čuvaj leđa od svakakvog smrada

Mora biti

Večno je

Mnogo brojeva, malo bojeva.

Od Zemlje nije mnogo ostalo vekovi ratova i gladi sedamo u poslednje što imamo letelicu za nas dvoje idemo u svetove nove da stvorimo čoveka budućnosti koji će razumeti sebe ovaj sve uništi pustahija glupošću hranjen vekovima neka se…

Počivaj u miru ćale, ono kroz šta si prošao, nije bio život. danas, juče, sutra pre 50 godina sutra, danas, juče pre sto godina kad izađem ili uđem gde sam i ko ste vi sećam se pa zaboravim

Kad sunce zalazi, pusti ovu pesmu... opet će izaći

Na ramenu glava tebi ne treba ako njome tuđom pameću misliš spremam njeno slanje za Carigrad da tamo stoji, odakle pamet dolazi jer šta će ona nama da govori kako da živimo leta svoja kratka nek ide na izvor priče zloslutne što razdeli…