Узе ми баксуз време, и никада не врати. Па зашто, море.

Čudo se možda desilo, a možda i nije!

Posvećeno mom večito pijanom komšiji, počivaj u miru.

Dokle Idemo demo... još se reči more.

Još se ova pesma krčka, još malo pa sa' će

Elektrona bluz

Učitaj šta hoćeš, opet će zvučati isto.

Lepo ispade, majka mu stara, neka stoji.

U životu ne postoje slučajnosti, sve je to deo jednog sleda misli, osećanja i verovanja koja čine čovekov život nečim što se može nazvati celina... Ili samo brzo crkneš kao mlad, ne ništa nema ama baš nikakvog smisla za tebe, možda jedino za…

Na ramenu glava tebi ne treba ako njome tuđom pameću misliš spremam njeno slanje za Carigrad da tamo stoji, odakle pamet dolazi jer šta će ona nama da govori kako da živimo leta svoja kratka nek ide na izvor priče zloslutne što razdeli…